МЕНИ

Насловна » Отворени подаци » Инфраструктуре отворених података – магистрале будућности

Инфраструктуре отворених података – магистрале будућности

13. октобар 2016.

Статистички подаци, мапе и сензори за праћење у реалном времену помажу нам да донесемо одлуке, правимо нове услуге и добијемо бољи увид. Квалитетна инфраструктура података постаће још значајнија са растом популације, друштва и економије које се све више ослањају на отворене податке.

Инфраструктура отворених података састоји се од сетова података, организација које их користе и одржавају, и дају смернице како их правилно користити. Да би биле релевантне, ове инфраструктуре морају бити одрживе и корисницима морају да дају увид како да се подаци користе на начин који је најкориснији за друштво у целини. Инфраструктуре морају да обухвате технологију, процесе и организацију.

Захваљујући експанзији отворених података, бројне заједнице које раде у овој области промениле су приоритете - са добијања приступа подацима, на изградњу нове инфраструктуре за отворене податке. Као и физичка опипљива инфраструктура, попут путева, железнице, далековода и телекомуникационих мрежа, која је представљала покретач развоја током протеклих 100 година, скупови података постали су кључан део наше савремене инфраструктуре.

У току су амбициозни програми за успостављање стандарда и идентификатора који би омогућили да се прати „траг новца" у јавним буџетима, и да се убрза размена идеја и алата. Иако инфраструктура често пада у други план, свест о начину на који се она формира од кључног је значаја за обликовање наше будућности.

Ко поседује инфраструктуру отворених података?

У оквиру Међународне конференције о отвореним подацима, Институт за отворене податке (Open Data Institute - ODI) покренуо је дискусију о власништву над инфраструктуром за податке. Приватне фирме све више прикупљају податке неопходне за управљање светом у ком живимо. Скупови података које би раније производили и држали државни органи приватизују се, или се по први пут отварају из приватних извора података. Без одговарајућих уговора и споразума, они брзо могу да постану недоступни политичарима и грађанима, ограничавајући њихову способност да их надзиру или поново употребе.

Слично физичкој инфраструктури, и инфраструктура за податке може се изградити квалитетно, тако да буде одржива и приступачна - или се може изградити лоше, са различитим скуповима података који се не укрштају, са предрасудама у односу на одређене заједнице и са препрекама које искључују одређене групе корисника.

Како искористити пун потенцијал отворених података?

Процењује се да компаније, чије се пословање заснива на отвореним подацима и њихови крајњи корисници, на тржишту отворених података на годишњем нивоу зараде између три и пет милијарди америчких долара.

Већ постоје разлике, не само између развијених и земаља у развоју, већ и у оквиру региона. Новије студије указује да поједине земље у Европској унији имају двоструку добити по глави становника у односу на друге, због разлика у структури и вештинама.

Бројне јавне управе отишле су даље од почетног приступа којим се коришћење отворених података препушта само тржишту, и сада улажу значајно време и ресурсе за сарадњу са привредом. Ови модели иду корак даље од једнократних хакатона у смеру истраживања одрживих начина за развој предузетништва и иновација заснованих на отвореним подацима. Неопходно је уложити много више рада да би се разумели начини како повећати обим таквих модела и њихово увођење у различита окружења широм света.

За израду овог текста коришћени су подаци са INTERNATIONAL OPEN DATA CHARTER  сајта.


 Инфраструктуре отворених података – магистрале будућности

 Врх стране
 Портал еУправа  Информатор о раду  Смернице в.5.0  Листа стандарда интероперабилности в.2.0  Захтев за информацијама од јавног значаја  Смернице за коришћење друштвених мрежа у јавној управи  eДијаспора